Danas je Dan učitelja...I ceo dan razmišljam o učiteljima koji su obeležili moj život.⠀

Najpre bih se zahvalila mojoj nastavnici srpskog jezika koja me je naučila gramatiku. Sve što znam danas dugujem njoj... Bila je stroga i zahtevna. I hvala joj neizmerno na tome.⠀

Čovek kom najviše dugujem sve ono što sam kasnije postala je moj profesor matematike. On me je naučio da razmišljam. Često je isticao da se svaki problem rešava tek pošto se dobro izvežbaju jednostavniji zadaci. Te lake zadatke, zapravo more lakih zadataka, zvao je faza šljakanja. Posle šljakanja sledi izazov u vidu ozbiljnog problema. I kad god misli skrenu sa problema na nešto za mozak prijemčivije, zapišeš to nešto lepše sa strane i vratiš se zadatku. Ako posle par sati mozganja i dalje nemaš rešenje onda jednostavno ideš na livadu da bereš cveće. I tad će se desiti čudo. Odjednom će ti,u sred branja cveća, sinuti rešenje problema...Bio je strog i zahtevan. I hvala mu neizmerno na tome.⠀

Ja pamtim one stroge i zahtevne, koji su mi mnogo pružili, i zauzvrat mnogo i tražili. I sad iz ovog ugla sam ponosna na njih što ih nisu slomile i demotivisale male plate niti stanje u samom društvu tih devedesetih godina. Oni nisu škrtarili u prenošenju znanja...Jer je njihov posao njima zapravo bio poziv i pasija.